Nepovrat

1
Share
Copy the link

“Ležala je na stomaku i glasno uzdisala dok sam vrhovima prstiju lagano prelazio duž njene kičme. Osećao sam svaki njen drhtaj, koji se poput talasa širio njenim telom. Nagnuo sam se ka njoj, jezikom ovlažio usne i poljubio donji deo njenih leđa. Lagano sam duvao u vlažni otisak usana iznad njene guze dok joj je telo drmao još jedan talas praćen prigušenim jecajem. Ah kakva guza… Bila je savršena. Obla, čvrsta. Dok su na njoj još stajale gaćice, koje sada pokidane leže na podu, delovala je nestvarno. Okrenula se i pogledala me svojim zelenim očima. Nešto mi je rekla, ali sam bio toliko opčinjen njenim likom da je nisam razumeo. Prste sam joj provukao kroz gustu, crnu kosu… Privukao sam je k sebi i bez reči poljubio. Prvo su nam se usne ovlaš dodirivale, da bi nam se potom jezici isprepletali u vlažnom grču. Imao sam osećaj da će posteljina planuti od strasti koja je izbijala iz naših tela! Drugom rukom sam polako klizio niz njen vrat, prelazio preko njenih čvrstih grudi i spuštao se niže i niže, polako, šarajući levo i desno, sve vreme ljubeći je strasno. Oboje smo disali ubrzano. Kada je moja ruka stigla do njenog međunožja na trenutak je prestala da diše… Jedva sam se suzdržavao da zaronim u središte njene ženstvenosti. Prstima sam lagano kružio izbegavajući košticu trešnje koja me je prizivala k sebi. Nisam više želeo da je mučim i gurnuo sam prst u njenu toplu unutrašnjost. Kako je samo vlažna bila… Kao da je jedva dočekala to što uradih i zari mi nokte u leđa privijajući se uz mene još više. Prepustila mi se u potpunosti. Kako sam to osetio, samo sam je ispustio iz ruku i udaljio se koji centimetar. Zbunjeno me je gledala dok sam tako stajao i posmatrao je. Niko nije ispuštao ni glas. Posmatrao sam je kao vajar koji zastane na trenutak da osmotri svoje delo. Da vidi šta će dalje… Ma koji vajar, koja umetnost!! Gledao sam je kao gladan vuk jagnje pre nego što će se baciti na njega!! Jedino što me je razlikovalo od vuka je bilo odsustvo urlika kad sam skočio na nju! …” TUUUUUUUU!!!!! Zvuk automobilske sirene prenuo me je iz sanjarenja. Ona je stajala na vratima i spremala se da izađe na sledećoj stanici. Ispod haljine se nazirala kontura njenog savršeno izvajanog tela. U mojim očima je bila naga, kao malopre u mojim mislima. Za trenutak sam osetio da crvenim zbog toga… Gle!! Pogledala me je! Osmehnula mi se!! Šta da radim?! Da joj se osmehnem? Da izađem na istoj stanici? Da kažem vozaču da mi je ukrala novčanik? Mozgu, još ovaj put te molim da sarađuješ i posle toga više nikad nemoj da kontaktiraš sa mnom! Gde su mi noge?! Ne mogu da ih pomerim! Strah, šok, neverica, zbunjenost… Autobus staje na stanici. Vrata se otvaraju. STANI!!!! Hteo sam uzviknuti, ali glasa nije bilo. Otišla je… “Koji je ovo autobus?!” glasno je izgovorila starija gospođa, urednih brkova, koja je sela pored mene.